Mnogo je volela da DREMA, a onda saznala da UMIRE: To je bio prvi znak opake bolesti

Tinejdžere često optužuju da su malo lenji, a slično je bilo i sa Engleskinjom Šarlot Karni koja je mnogo volela da drema. Međutim, ispostavilo se da boluje od retke srčane bolesti zbog koje su joj lekari dali svega 20 odsto šanse da preživi.

Njoj je kao studentkinji stalno falio san, a shvatila je da to nije baš normalno tek kada se preselila na kampus. Ubrzo nakon toga shvatila je da jedva može pet minuta da hoda i počela je da propušta predavanja. Što je bilo još čudnije Šarlot je vodila aktivan život.

– Bavila sam se baletom, a kasnije sam išla u teretanu. Samo bih mislila da volim da spavam, što radim i danas. Dosta sam dremala, ali na fakultetu nisam mogla ni da se popnem uzbrdo da bih otišala na predavanja. Srce mi je kucalo super brzo i bila bih iscrpljena i bez daha posle pet minuta hoda – rekla je ona, prenosi Miror.

Uskoro su počeli i bolovi u gr*dima, ali je Šarlo nastavila da ide u teretanu. Teško joj je padalo što ne može normalno da šeta sa kolegama, zbog čega se dodatno osamila.

Kada je počela da gubi dah otišla je kod lekara opšte prakse koji joj je rekao da su njeni simptomi verovatno posledica stresa zbog učenja. Istina je nažalost bila mnogo strašnija i Šarlot je ubrzo dobila dijagnozu za restriktivnu kardiomiopatiju, neverovatno retku bolest koja je obično smrtonosna.

EKG, CT skeniranje, rendgenske snimke, magnetnu rezonancu i više od 100 testova krvi uradila je, što je jedva bilo dovoljno da se ustanovi da se njeno srce ne puni pravilno krvlju. To dovodi do smanjenog protoka krvi iz srca i može dovesti do simptoma srčane insuficijencije, kao što su nedostatak daha, umor i problemi sa srčanim ritmom.

– U vreme kada sam bila u svom malom svetu, bila sam fokusirana samo na svoje ispite. U međuvremenu sam taksijem odlazila do bolnice. Samo sam pokušala da nastavim i pretvaram se da se to ne dešava. Prvi put me je zaista pogodilo kada me je doktor nazvao dok sam bila na univerzitetu i rekao mi da imam ugrušak i da moram da kupim razređivače krvi – priseća se Šarlot.

Pošto za ovu bolest nema leka jedina opcija je bila da čeka na transplantaciju srca, koja je srećom obavljena početkom 2018. kada je imala 21 godinu. Ustala je iz kome sedam dana nakon operacije i počela da dolazi k sebi. Posle nekoliko meseci oporavka Šarlot je počela da živi sa dečkom, a kaže da je osećaj posle operacije bio kao da joj se magla podigla sa mozga.

– Nestala mi je magla u mozgu. Iako sam bila u lošem stanju, osećala sam se mnogo bolje. Znala sam da sam iscrpljena onim što se dogodilo, a od samog postojanja. Mogla sam ponovo da dišem – priseća se devojka.

Šarlot je diplomirala, sledeće godine se verila, a venčanje je zakazano za leto ove godine. (objektiv.rs)

Odgovori